volimsesire

Nisam osoba koja se lako otvara. Teska sam. Tvrdoglava. Sebicna. Ali nikada pokvarena. Zbog studija sam se preselila u drugi grad i sticajem okolnosti pocela da zivim sa devojkom iz srednje skole koju nisam poznavala. Nisam obracala paznju na komentare drugih ljudi, da je ona ovakva ili onakva, jer mislim da svakome treba dati sansu i da tudje misljenje ne sme uticati na sopstveno. Postavila sam se prema njoj krajnje prijateljski, ispruzenih ruku, ne obaziruci se na komentare drugih, jednostavno kod mene je bila na nuli i samo je bilo pitanje kada ce zaraditi poene. Lakomislena sam. Naivna. Ponekad previse verujem ljudima. Kako je vreme odmicalo odnosi izmedju nas su bili skroz ok. Nije bilo nesuglasica. Price su bile uopstene, jer kao sto rekoh tesko se otvaram ljudima, ali tadasnji odnos nije iskljucivao nastanak jednog lepog prijateljstva. A onda je pocelo. Prve lazi, zamke, ogovaranja. Komentari. Hmm pomislih nema veze ionako nikome u koga nemam poverenja ne pricam nesto bitno, pricam o univerzalnim temama, i stojim iza svega sto kazem, naravno pod obavezom da budem citirana a ne prepricana. Bila je poznata kao devojka lakog morala, ali ja sam uvek na to gledala ne kao na manu vec kao na stvar licnog izbora sa kojim ja, zar ne, nemam nikakvog dodira. Ipak nisam ja sudija, ja mogu to da prihvatim ili ne a Bog je da sudi, zar ne? Nas odnos je stremeo ka tome da preraste u prijateljski, a njeni licni afiniteti me nisu zanimali. To su bile sitne, jadne opaske, koje mozda nisu ni vredne pomena, ali pogode coveka u momentu, pa cu ih spomenuti, razumecete sigurna sam. Preko toga da mi se ispiti sredjuju, komentarisanja mojih drugarica, njihovog karaktera i ponasanja (a mozda ih je tada i prvi put videla), do toga da ja nikada ne bih bila sa nekim ko nema kola, stan, itd... Strasno pomislim. Glupo. Iskompleksirano. Ali pre svega pomislim ljubomora. Proci ce. Medjutim nije proslo. Neprestano je izvrtala moje reci i njihovo znacenje a definitivno nije osoba koja je u stanju da me citira a kamoli preprica I to joss a svojim objasnjenima. Strasno! Al valjda ljudi uvek polaze od svojih osobina, na momente mi se cinilo da u tim svojim “pricicama” opisuje samu sebe. Uvek ima neki problem, uvek njoj neko zeli da naudi, njen fakultet je najtezi, njen decko najbolji, ona nema komplekse da kupuje markiranu garderobu... Jednom me je razocarala, I vise nikad. Sve ostalo su bili samo nastavci. Minusi. Ali I dalje mi jedno nije jasno, zasto neko prema kome si iskren, ne otvoren ali iskren I korektan, kome pruzis ruku pokusava sve to da baci u vodu I to bez razloga? Zbog glupe razmazenosti? Zbog ljubomore? Odgovor na to pitanje mi zaista nikada nece biti jasan. Ali, u ovom slucaju ona je ta koja gubi.